Иако је Васкрс највећи хришћански празник, празник над празницима, код Срба се Божић и празници везани за њега најсвечаније славе и обилују нашим прелепим обичајима, који период од неколико недеља око Божића чине најлепшим и најсвечанијим периодом целе календарске године. Божић се слави као спомен на дан рођења Господа нашег Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света. Чињеница да је он празник рођења новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства, очинства и материнства, украсила је овај празник код Срба најлепшим верским обичајима и обредима. Сви ови обичаји и обреди имају једно основно значење и своде се на један циљ: Да се Бог замоли да домаћину сачува и умножи породицу и имање. Све то је изражено у кратком народном здравичарском говору и молитви о Божићу: "Боже дај здравље и весеље у овом дому, нека нам се здрава деца рађају, нека нам жито и виногради рађају, нека нам имање расте у пољу, у амбару и у тору!" У овом периоду најважнији су празници: Детинци, Материце, Оци, Туциндан, Бадњидан, Божић. За сваки од ових дана и празника везани су наши прелепи обичаји.

Детинци

У трећој недељи пре Божића слави се овај празник. Тог дана рано ујутру, или по доласку кући из цркве са службе, одрасли везују своју или туђу децу. За везивање се обично користе: каиш, узица или обичан конопац, или обична дебља нит. Обично се везују ноге или руке, а потом се један део конопца привеже за сто или столицу. Везивање на Детинце, Материце и Оце има вишеструку симболику. Прво оно симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и узајамну помоћ у свим приликама. Друго, оно усмерава укућане ка штедљивости и истрајности у врлинама, јер ко поседује поштено стечену имовину и добра дела лако ће се искупити у свим споровима пред земаљским судовима, а нарочито на Страшном суду, где ће се ценити само оно што је човек добро учинио у свом животу.

Материце

У другој недељи пре Божића пада овај празник. Ово је највећи хришћански празник мајки и жена. Тог дана деца рано устају и претходно припремљеним конопцем, концем, марамом, шалом или каишем изненада вежу своју мајку, око ногу, на исти начин као што су их мајке везивале на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка потом дели поклоне деци и на тај начин се "искупљује". На исти начин се вежу све удате жене, које се "искупљују" поклонима деци: хлебом или неким другим слаткишима.

Оци или Очеви

Овај празник се слави у последњој недељи пре Божића. Тог дана, баш као и на Материце, деца везују своје очеве, а ови се "искупљују" поклонима, баш као и мајке. Оци, Материце и Детинци су чисто породични празници и за тај дан домаћице припремају свечани ручак на коме се окупља цела породица. Ови празници и обичаји везани за њих доприносе јачању породице, слоге у њој, разумевања, поштовања између деце и родитеља, старијих и млађих, што заједно чини породицу јаком и здравом. А познато је да је породица темељ једног друштва, државе и цркве.

Туциндан

Два дана пре Божића, 5. јануара, је Туциндан. Тог дана се прасе коље и припрема за Божић. У старини се прасе "тукло" убијало крупном сољу, касније тучцима од секире, а затим се тучено или омамљено прасе или јагње клало и припремало. Зато се овај дан зове Туциндан. На Туциндан, по народном веровању, децу "не треба" тући, јер ће бити немирна целе године и патиће од чирева.

Бадњи дан

Дан уочи Божића, 6. јануара, зове се Бадњидан. Назив је добио зато што се тог дана сече и у кућу уноси бадњак. Овим даном већ почиње прослава Божића. Рано ујутру, у зору, пуцњи из пушака и топова најављују полазак у шуму по бадњак. Чим свитне дан, ложи се ватра и поред ње се поставља печенице. Жене у кући месе божићне колаче, колачиће, припремају трпезу за Божић.

Шта је бадњак?

Бадњак је обично млад храст или јела, који се сече рано ујутру на Бадњи дан и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се сече и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.

Како се сече бадњак?

Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак. Обично се бира млада и равна јела, ако нема јеле, може и храст. Стабло јеле треба да буде такво да га домаћин може носити на рамену до куће. Кад одабере одговарајуће дрво, домаћин се окреће према истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју крсну славу и сутрашњи празник, узме секиру у руке и посече бадњак. Бадњак се сече и цепа секиром косо, и то са источне стране. По народном веровању, бадњак мора бити посечен са три снажна ударца. Оно што секира не пресече у три ударца дозаврши се ломљењем или увртањем. Тај преломљени део на бадњаку зове се брада и пожељно је да буде на сваком бадњаку.

Шта симболизује бадњак?

Бадњак симболички представља оно дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф положио у хладну пећину када се Христос родио. Бадњак такође наговештава дрво Крста Христовог.

Бадње вече

Бадње вече, практично, спаја Бадњидан и Божић. Зато се у нашем народу за неке особе које су пријатељски блиске и везане каже да су као "Божић и Бадњидан". Увече, кад падне мрак, домаћин са синовима уноси печеницу, бадњак и сламу у кућу. Печеница се носи на ражњу, обично је носе двоје између себе, и један од њих прво десном ногом прекорачи преко прага и поздрави домаћицу и женску чељад речима: "Добро вече! Срећан Божић и Бадњидан!" Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина житом и кукурузом, одговарајући: "Добро вече! Срећна ти и твоја печеница!"

Слама

После бадњака, слама се уноси у кућу. Приликом уношења сламе, домаћин и домаћица говоре и чине исто као и кад су бадњак и печеница унети. Слама се расипа по целој кући. Домаћица ставља разне слаткише, мале поклоне и играчке у сламу испод стола где се вечера, које деца траже и цвркућу као пилићи. Слама симболизује ону сламу у пећини где се Христос родио.

Божић

Најрадоснији празник међу свим празницима код Срба је Божић. Слави се три дана. Први дан Божића увек је 7. јануара. На Божић ујутру, пре зоре, звоне сва звона у православним црквама, пуцају пушке и топови и најављују долазак Божића и божићну прославу. Домаћин и сви укућани облаче се у најсвечаније одело и иду у цркву на јутрење и божићну литургију. Људи се поздрављају речима: "Христос се роди!" и одговарају: "Ваистину се роди!"

Положајник

На Божић, рано пре подне, у кућу долази посебан гост, који је обично унапред договорен са домаћином, али може бити и неки случајни путник, и он је посебно дочекан у кући и зове се положајник. Положајник поздравља дом божићним поздравом, љуби укућане и иде до пећи. Отвара врата на пећи или рерни и каже здравицу: "Колико варница, толико благо, Колико варница толико пара. Колико варница толико оваца у тору, Колико варница толико прасади и јагањаца, Колико варница толико гусака и пилади, А највише здравља и весеља, Амин, Боже дај." Положајник симболички представља оне мудраце који су следили звезду са Истока и дошли да се поклоне новорођеном Христу.

Чесница

Рано ујутру на Божић, домаћица меси тесто од ког пече погачу звану чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обичан новчић, на врх се забоде гранчица бадњака, и ова чесница има улогу свечаног хлеба на Божић. Кад се чесница испече, доноси се на сто где је већ постављен божићни ручак. Ко добије парче чеснице с новчићем, по народном веровању, биће срећан целе године.

Божићна печеница

По народним обичајима, врста жртве приношене Богу и има корене у времену предхришћанског веровања, а помиње се и у старозаветним књигама. Порекло је свакако из времена вишебоштва, а Црква је прихватила и благословила овај обичај, са образложењем да после божићног поста, који траје шест недеља, крепка и месна храна добро дође.

Божић у урбаној средини

Поставља се питање како данас славити Божић, у измењеним животним условима, нарочито у градским срединама, где нема ни ватре ни огњишта, шуме, дрвећа и где је немогуће донети велико дрво и сламу на високе спратове. Срби су Божић славили, баш као и своју крсну славу, у тешким ратним условима у рововима, на стражи, на фронту, утолико лакше могу да га прославе у светлим, пространим, топлим и удобним становима, у градским срединама. Уместо великог дрвета, благословена гранчица бадњака и слама узима се у цркви.