Neuigkeiten http://spc-osnabrueck.de/index.php/sr/neuigkeiten sr Васкрс – Празник милости Божије – Епископ Григорије http://spc-osnabrueck.de/index.php/sr/node/286 <span class="field field--name-title field--type-string field--label-hidden">Васкрс – Празник милости Божије – Епископ Григорије</span> <span class="field field--name-uid field--type-entity-reference field--label-hidden"><span lang="" about="/index.php/sr/user/4" typeof="schema:Person" property="schema:name" datatype="">spc-admin</span></span> <span class="field field--name-created field--type-created field--label-hidden">Sun, 02.05.2021 - 01:38</span> <div class="clearfix text-formatted field field--name-body field--type-text-with-summary field--label-hidden field__item"><iframe width="560" height="315" src="https://www.youtube-nocookie.com/embed/A5Ma6PO3DyM" title="YouTube video player" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen=""></iframe></div> <div class="field field--name-field-category field--type-entity-reference field--label-above"> <div class="field__label">Category</div> <div class="field__item"><a href="/index.php/sr/neuigkeiten" hreflang="sr">Neuigkeiten</a></div> </div> Sat, 01 May 2021 23:38:53 +0000 spc-admin 286 at http://spc-osnabrueck.de Bekanntmachung des Serbisch-Orthodoxen Bischofs zur Verletzung von Corona-Regeln http://spc-osnabrueck.de/index.php/sr/node/285 <span property="schema:name" class="field field--name-title field--type-string field--label-hidden">Bekanntmachung des Serbisch-Orthodoxen Bischofs zur Verletzung von Corona-Regeln</span> <div property="schema:text" class="clearfix text-formatted field field--name-body field--type-text-with-summary field--label-hidden field__item"><p>Bekanntmachung des Serbisch-Orthodoxen Bischofs zur Verletzung von Corona-Regeln</p> <p><img alt="Image removed." height="16" src="/core/misc/icons/e32700/error.svg" width="16" title="This image has been removed. For security reasons, only images from the local domain are allowed." class="filter-image-invalid" /></p> <p>Am vergangenen Sonntag (21.3.) musste die Polizei zahlreiche Gläubige der Serbisch-Orthodoxen Kirche in München-Neuperlach zwingen, während der Heiligen Liturgie die Kirche zu verlassen. Es hatten sich sehr viel mehr Menschen eingefunden, als das geltende Hygienekonzept vorsieht. Sie standen dicht gedrängt nebeneinander und hielten die vorgeschriebenen Abstandsregeln nicht ein. Angesichts dieses Andrangs war die Priesterschaft offenbar überfordert mit der Situation. Die Sicherheitskräfte hatten keine andere Wahl, als die Gläubigen zu bitten, die Kirche zu verlassen. Mehrere Zeitungen berichteten über den Polizeieinsatz.</p> <p>In München ist genau das passiert, wovor ich zu Beginn der Pandemie im vergangenen Frühjahr die mir unterstehenden Priester eindringlich gewarnt habe: Deutsche Gesetze wurden gebrochen, Menschenleben gefährdet. Das Ansehen unserer Kirche hat darunter gelitten. </p> <p>Ich bin entschlossen, alles zu tun, damit sich so ein Vorfall in keiner der serbisch-orthodoxen Gemeinden in Deutschland wiederholt.</p> <p>Die Verantwortlichen in der Münchner Gemeinde werden zur Rechenschaft gezogen werden. Ich ermahne einmal mehr die Priesterschaft, kompromisslos die jeweils geltenden Infektionsschutzbestimmungen durchzusetzen: Abstandsregeln müssen eingehalten und Besucherzahlen limitiert werden. Es gilt in jeder Kirche Maskenpflicht. Bei der Heiligen Kommunion müssen die vereinbarten Hygienekonzepte beachtet werden. Gemeinden mit mehreren Priestern haben an Sonn- und Feiertagen auch mehrere Gottesdienste anzubieten, um möglichst vielen Gläubigen die Teilnahme an der Liturgie zu ermöglichen. Auch die Gläubigen sollen sich diszipliniert verhalten, entsprechende Anweisungen ihrer Priester folgen.  </p> <p>Unsere Kirchen sind kein rechtsfreier Raum. Es gelten dort – wie überall in Deutschland – die hier gültigen Gesetze. Ich ermuntere meine Priester und die Verantwortlichen in den Gemeinden, im Zweifelsfall das Gespräch mit den deutschen Behörden vor Ort (Gesundheits- und Ordnungsamt) zu suchen. </p> <p>Die Corona-Zahlen hierzulande steigen weiter, die so genannte dritte Welle überrollt Deutschland. Wir sind Teil dieser Gesellschaft. Wir müssen damit rechnen, dass der Besuch von Gottesdiensten eingeschränkt oder zeitweise verboten wird. Für uns alle ist dies eine schwierige Situation. Doch je mehr Menschen geimpft werden, desto mehr wird sich die Lage entspannen. Zeigen wir mit Taten, dass wir Christen sind und uns das Wohlergehen unseres Nächsten am Herzen liegt. Wir dürfen niemanden mit unserem Verhalten gefährden. </p> <p>Düsseldorf, der 23. 3. 2021, <br /> Serbisch-orthodoxer Bischof von Düsseldorf und Deutschland, </p> <p>Grigrorije Duric</p> <p>Ursprünglich veröffentlicht auf <a href="https://eparhija-nemacka.com/bekenntmachung-des-serbisch-orthodoxen-bischofs-zur-verletzung-von-corona-regeln/">https://eparhija-nemacka.com/bekenntmachung-des-serbisch-orthodoxen-bischofs-zur-verletzung-von-corona-regeln/</a></p></div> <span rel="schema:author" class="field field--name-uid field--type-entity-reference field--label-hidden"><span lang="" about="/index.php/sr/user/4" typeof="schema:Person" property="schema:name" datatype="">spc-admin</span></span> <span property="schema:dateCreated" content="2021-03-23T19:32:31+00:00" class="field field--name-created field--type-created field--label-hidden">Tue, 23.03.2021 - 20:32</span> Tue, 23 Mar 2021 19:32:31 +0000 spc-admin 285 at http://spc-osnabrueck.de Божићни интервју Епископа Диселдорфа и Немачке Г. Григорија за емисију Преглед дана http://spc-osnabrueck.de/index.php/sr/node/279 <span class="field field--name-title field--type-string field--label-hidden">Божићни интервју Епископа Диселдорфа и Немачке Г. Григорија за емисију Преглед дана</span> <span class="field field--name-uid field--type-entity-reference field--label-hidden"><span lang="" about="/index.php/sr/user/4" typeof="schema:Person" property="schema:name" datatype="">spc-admin</span></span> <span class="field field--name-created field--type-created field--label-hidden">Tue, 12.01.2021 - 20:00</span> <div class="clearfix text-formatted field field--name-body field--type-text-with-summary field--label-hidden field__item"><p><iframe allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen="" frameborder="0" height="315" src="https://www.youtube-nocookie.com/embed/nGXz4c4oSXo" width="560"></iframe></p> </div> <div class="field field--name-field-category field--type-entity-reference field--label-above"> <div class="field__label">Category</div> <div class="field__item"><a href="/index.php/sr/neuigkeiten" hreflang="sr">Neuigkeiten</a></div> </div> Tue, 12 Jan 2021 19:00:31 +0000 spc-admin 279 at http://spc-osnabrueck.de ОБАВЕШТЕЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ДИСЕЛДОРФСКЕ И НЕМАЧКЕ http://spc-osnabrueck.de/index.php/sr/node/275 <span class="field field--name-title field--type-string field--label-hidden">ОБАВЕШТЕЊЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ДИСЕЛДОРФСКЕ И НЕМАЧКЕ</span> <span class="field field--name-uid field--type-entity-reference field--label-hidden"><span lang="" about="/index.php/sr/user/4" typeof="schema:Person" property="schema:name" datatype="">spc-admin</span></span> <span class="field field--name-created field--type-created field--label-hidden">Mon, 14.12.2020 - 11:02</span> <div class="clearfix text-formatted field field--name-body field--type-text-with-summary field--label-hidden field__item"><p><span><span><span>У вези са предстојећим празником Рођења Христовог, који са радошћу ишчекујемо, желимо да вас и овим путем подсетимо на специфичне услове у којима тренутно живимо. У складу са строгим важећим мерама условљеним неповољном епидемиолошком ситуацијом, обавештавамо вас да масовна окупљања, која су у нашим храмовима и портама уобичајена нарочито на Бадње вече, овога пута неће бити могућа у таквом обиму. Како међутим нико не би био лишен учешћа у божићној радости, обавештавамо вас и да ће освећени бадњаци бити доступни у вашим храмовима већ од празника Св. Николе, те апелујемо и позивамо вас да по њих долазите већ од тог дана. Долазак у храмове биће могућ и на сам Бадњи дан, али вас молимо да у договору са надлежним свештеницима свој долазак равномерно распоредите током читавог дана, како не бисмо дошли у ситуацију да због постигнутог максимално дозвољеног броја присутних верника неки од вас привремено не могу бити пуштени у храмове. За конкретније детаље прославе везане за појединачне градове и богослужбена места обратите се директно надлежним свештеницима. На овај начин, одговорним поступањем желимо да и у овој ситуацији посведочимо да смо Христови ученици тако што ћемо, штитећи ближње, показати делатну љубав према њима, што је и примарна заповест Онога чије рођење славимо.</span></span></span></p> <p><span><span><span>Епископ Григорије са свештеницима</span></span></span></p></div> <div class="field field--name-field-category field--type-entity-reference field--label-above"> <div class="field__label">Category</div> <div class="field__item"><a href="/index.php/sr/neuigkeiten" hreflang="sr">Neuigkeiten</a></div> </div> Mon, 14 Dec 2020 10:02:01 +0000 spc-admin 275 at http://spc-osnabrueck.de Света Литургија и помен у Оснабрику http://spc-osnabrueck.de/index.php/sr/node/274 <span class="field field--name-title field--type-string field--label-hidden">Света Литургија и помен у Оснабрику</span> <span class="field field--name-uid field--type-entity-reference field--label-hidden"><span lang="" about="/index.php/sr/user/4" typeof="schema:Person" property="schema:name" datatype="">spc-admin</span></span> <span class="field field--name-created field--type-created field--label-hidden">Wed, 09.12.2020 - 13:23</span> <div class="clearfix text-formatted field field--name-body field--type-text-with-summary field--label-hidden field__item"><p>Црквена општина Оснабрик је у недељу 06. децембра 2020. године молитвено обележила годишњицу бомбардовања логора ОФЛАГ 6Ц, у коме је било заточено око 5.000 официра Краљевине Југославије. На тај дан (1944) британска авијација је брутално бомбардовала логор, када је погинуло 116 официра, док је 112 тешко рањено, а који су после краћег времена подлегли ранама тог сулудог и безумног чина. Сећање на тај трагични дан, почео је Светом Литургијом, коју је служио надлежни парох  уз милозвучно одговарање црквеног хора. Том приликом је обављен и помен, блажене успомене Патријарху Иринеју и Митрополиту Амфилохију, коме се навршило четрдесет дана од упокојења.</p> <p>Потом смо посетили оближње Спомен војничко гробље, упалили свеће и обавили помен за покој душа мученика оснабричких.  Са посебним осећањем смо ишчитавали епитаф, исписан на великом каменом крсту, који гласи:</p> <p><em>„ПУТНИЧЕ,</em><br /><em>КАД СТАНЕШ КРАЈ КОСТИЈУ ОВИ,</em><br /><em>НА КОЛЕНА КЛЕКНИ ГЛАВУ ДОЛЕ ПОВИ,</em><br /><em>ОВДЕ ЛЕЖИ СРБИН,</em><br /><em>ШИРОМ СВЕТА ХВАЉЕН,</em><br /><em>У ТУЂИНУ ДОГНАН,</em><br /><em>ЗАТВОРЕН И СПАЉЕН“</em></p> <p> </p> <p> </p> <p>Свештеник Маринко Рајак </p> <p> </p> <p> </p></div> <div class="field field--name-field-category field--type-entity-reference field--label-above"> <div class="field__label">Category</div> <div class="field__item"><a href="/index.php/sr/neuigkeiten" hreflang="sr">Neuigkeiten</a></div> </div> Wed, 09 Dec 2020 12:23:23 +0000 spc-admin 274 at http://spc-osnabrueck.de Недеља Раслабљеног у Оснабрику http://spc-osnabrueck.de/index.php/sr/node/260 <span property="schema:name" class="field field--name-title field--type-string field--label-hidden">Недеља Раслабљеног у Оснабрику</span> <div property="schema:text" class="clearfix text-formatted field field--name-body field--type-text-with-summary field--label-hidden field__item"><p>У недељу 10. маја 2020. служена је Света Литургија у Оснабрику у присуству народа после два месеца забране окупљања. Јасно се видела радост надлежног свештеника и његових парохијана који су дуго ишчекивали овакав епилог ствари и молитвено виђење после дуго времена. Сви присутни су се стриктно придржавали правила државних  власти која се тичу превентивне заштите а у циљу спречавања ширења могуће заразе. И поред несвакидашње тешких услова и необично строгих правила, верници су заједно, уз међусобну љубав, искрену веру и људску  солидарност принели своје молитве Васкрслом Господу, посебно за исцељење оболелих и заражених али и за излечење вируса мржње и искључивости који се нарочито манифестује према Српској Цркви и њеном свештенству у Црној Гори. У ову недељу је предвиђено да се прослави Црквена слава парохије оснабричке коју смо, из горе наведених  разлога, одгодили до даљњег, надајући се да ова вирусна пошаст неће још дуго потрајати. Са таквим молитвеним жељама, идемо и у сусрет обележавању Видовдана у последњу суботу месеца Јуна са надом, да неће бити тако строгих ограничења, те да ћемо овај веома значајан празник српског народа прославити као и ранијих година, и са радошћу дочекати драге госте који, са много поштовања и лепих емоција, долазе на поклоњење нашој светињи.</p> <p> <a href="https://eparhija-nemacka.com/wp-content/gallery/osnabrik140520/IMG_1636-Custom.jpg"><img alt="Image removed." src="/core/misc/icons/e32700/error.svg" title="This image has been removed. For security reasons, only images from the local domain are allowed." height="16" width="16" class="filter-image-invalid" /></a></p> <p> <a href="https://eparhija-nemacka.com/wp-content/gallery/osnabrik140520/IMG_1637-Custom.jpg"><img alt="Image removed." src="/core/misc/icons/e32700/error.svg" title="This image has been removed. For security reasons, only images from the local domain are allowed." height="16" width="16" class="filter-image-invalid" /></a></p> <p> <a href="https://eparhija-nemacka.com/wp-content/gallery/osnabrik140520/IMG_1639-Custom.jpg"><img alt="Image removed." src="/core/misc/icons/e32700/error.svg" title="This image has been removed. For security reasons, only images from the local domain are allowed." height="16" width="16" class="filter-image-invalid" /></a></p> <p> <a href="https://eparhija-nemacka.com/wp-content/gallery/osnabrik140520/IMG_1642-Custom.jpg"><img alt="Image removed." src="/core/misc/icons/e32700/error.svg" title="This image has been removed. For security reasons, only images from the local domain are allowed." height="16" width="16" class="filter-image-invalid" /></a></p></div> <span rel="schema:author" class="field field--name-uid field--type-entity-reference field--label-hidden"><span lang="" about="/index.php/sr/user/4" typeof="schema:Person" property="schema:name" datatype="">spc-admin</span></span> <span property="schema:dateCreated" content="2020-05-15T10:53:59+00:00" class="field field--name-created field--type-created field--label-hidden">Fri, 15.05.2020 - 12:53</span> Fri, 15 May 2020 10:53:59 +0000 spc-admin 260 at http://spc-osnabrueck.de Епископ диселдорфски и целе Немачке говори за „Данас“ поводом највећег хришћанског празника http://spc-osnabrueck.de/index.php/sr/node/259 <span property="schema:name" class="field field--name-title field--type-string field--label-hidden">Епископ диселдорфски и целе Немачке говори за „Данас“ поводом највећег хришћанског празника</span> <div property="schema:text" class="clearfix text-formatted field field--name-body field--type-text-with-summary field--label-hidden field__item"><p>Еп. Григорије: Христос од нас не тражи нападну побожност</p> <p>ишћанског празника </p> <p>Еп. Григорије: Христос од нас не тражи нападну побожност</p> <p><em>С обзиром да корона вирус односи на хиљаде живота широм света, актуелна пошаст је била централна тема у разговору са епископом диселдорфским и целе Немачке Григоријем.</em></p> <p><em>Владика каже да заповест „љуби ближњег свога“ треба да нас води кроз ова смутна времена, па макар се, накратко, одрекли литургије која је срж хришћанског живота. Јер на тај начин ћемо, истиче наш саговорник, спасавати и себе и друге.</em></p> <p><strong>Како бисте упоредили начин на који се Немачка бори против пандемије, а с друге стране, како то ради Србија?</strong></p> <p>Заиста је тешко поредити Њемачку – економски али и демократски веома развијену земљу – са Србијом, која у оба ова домена каска за савременим свијетом. Што се пандемије тиче, у Њемачкој су тренутно на снази умјерена ограничења кретања, далеко умјеренија него што је то, рецимо, случај са Србијом. Али морамо ипак имати на уму и чињеницу која је, вјерујем, кључна када су у питању различити приступи и мјере које предузимају поменуте двије државе у вези с кризом која је захватила читаву планету. Наиме, Њемачка има један од најбољих и најразвијенијих здравствених система у свијету, и самим тим може себи да приушти и нешто „опуштенији“ однос према ширењу пандемије, будући да су смјештајне могућности у болницама велике, баш као и остали медицински ресурси. Када је посриједи реакција грађана у овој ситуацији, многи мисле и да је разлика у менталитетима пресудна – то јест да ће се Нијемци увијек придржавати препорука и савјета надлежних институција, док то није увијек случај с нашим људима, међу којима неријетко има знатан број оних који пренебрегавају препоруке и олако схватају читаву ову кризу и тиме угрожавају и себе и друге. Међутим, ја не сматрам да је овдје у питању драстична разлика у менталитетима, а тај свој став бих поткријепио и запажањем једног нашег човјека који се родио и готово читав свој живот провео у Њемачкој, а један дужи период је живио и у Србији. И у једној и у другој земљи радио је као угоститељ те је стога имао прилику да се добро упозна с менталитетима оба народа. Једном приликом сам га замолио да ми опише евентуалне менталитетске разлике између Срба и Нијемаца, а његов одговор је за мене био неочекиван. Он је заправо истакао да разлике готово и не постоје у понашању Срба и Нијемаца у кафани, али у свакодневном животу сваки Нијемац и те како има свијест о могућим посљедицама свога неодговорног понашања, док наши људи ту свијест понекад уопште не посједују јер код нас често изостају санкције од стране надлежних институција за неодговорно понашање појединаца. Стекао сам стога утисак да драконске мјере које се уводе у Србији у вријеме ванредног стања управо и јесу посљедица наведеног непоштовања закона у нормалним околностима, то јест оне су резултат одсуства свијести о малочас помињаним посљедицама неодговорног понашања, и то како код оних који закон крше, тако још више код оних који би закон требало да спроводе. Отуда не треба да чуди што сада имамо апеле власти који се не уважавају, а потом и увођење још строжих мјера, које, колико видим, воде до стварања све већег притиска али не и до постизања жељених резултата.</p> <p><strong>Људи су у страху, паници, коју надлежни појачавају својим изјавама. Плашили су нас чак да нас чека „италијански и шпански сценарио“. Да ли је то начин да се грађани дисциплинују, или би требало да комуникација ипак буде другачија?</strong></p> <p>Комуникација би свакако требало да буде другачија. И вјерујем да би мање драматичности и, с времена на вријеме, неке неразумљиве духовитости (јер нема ништа неумјесније од покушаја духовитости у вријеме које није прикладно за то) у изјавама представника власти и надлежних институција, а више тачних и благовремених информација било далеко више од користи самим грађанима Србије. Ако ништа друго, макар би им улило више повјерења у људе који предводе ту важну битку и у оно што они предузимају када је посриједи заустављање ширења вируса. Свједоци смо, несумњиво, и једног културолошког феномена новога доба, а који се тиче општег губитка повјерења – ми све више губимо повјерење не само према онима који владају већ и једни према другима, и отуда потреба да се то повјерење међусобно ојача и учврсти, макар у оваквој ситуацији, како бисмо поново почели вјеровати једни другима и како бисмо се почели осјећати сигурније и заштићеније. Не смијемо, наиме, сметнути с ума да неповјерење рађа подозрење, из којег може да се изроди свакакво зло, а повјерење рађа наду из које може да се настане много тога доброга.</p> <p><strong>Док се свуда у свету, па и у најразвијенијим државама, отворено говори о неспремности здравствених система за борбу са актуелном пошасти, код нас је ситуација другачија. Новинари су чак и хапшени „због ширења панике“ указујући на недостатак и неадекватну заштитну опрему здравствених радника. Како онда грађани могу да имају поверење у државу која ућуткује оне који указују на проблеме?</strong></p> <p>Истини за вољу, у почетку јесте потцијењен могући интензитет пандемије, али Србија није једина земља која у почетку није схватала озбиљно кризу која је била на помолу. Како год, без обзира на то што су посљедице таквог понашања одговорних институција и те како дошле на наплату, сада би ипак у првом реду требало да се усмјеримо на садашњи тренутак и на то како да са што мање посљедица изађемо из њега, јер од претресања онога што је већ прошло и на шта више не можемо да утичемо – у овом моменту засигурно нема никакве вајде. А хапшење оних који указују на проблеме ни у ком случају не би смјело да долази у обзир. Развијене западне демократије су ионако с правом забринуте због непрестаног смањења слобода у српском друштву.</p> <p><strong>СПЦ доскоро није имала јасан став о одржавању литургије, међутим, то се променило проширењем полицијског часа током викенда. Сада поново имамо захтев за отварањем цркви током прославе Васкрса. Буни се и одређен број верника тражећи да се врата цркве током литургије отворе. Шта бисте им поручили?</strong></p> <p>Оно што сам и до сада поручивао – да се стрпе, да послушају препоруке својих надлежних епископа јер ова ситуација неће довијека трајати. Одиста не разумијем људе који вјерују да ће „зарадити“ спасење тако што потенцијално угрожавају здравље и животе својих ближњих. Веома је важно да сада сви покажемо трпељивост, разборитост и сложност а не да се, увијек увјерени да смо ми у праву а да други то нису, стављамо изнад одлука епископā па и изнад самога Христа. Христос, дакле, од нас не тражи нападну побожност, коју ћемо демонстрирати побуном против препорука да се привремено не посјећују богослужења, или истицањем потпуно погрешног увјерења да је наше спасење тим истим препорукама доведено у питање, нити ће нам пак узети за зло то што неколико недјеља нисмо могли да одлазимо у храмове. Напротив, Христос прозире и познаје наша срца и оно што је у њима скривено, и жели да своју побожност исказујемо управо кроз та иста срца и да је носимо и чувамо у њима.</p> <p><strong>У готово свакодневном обраћању надлежних, укључујући и председника Србије Александра Вучића, одговорност за повећање броја заражених сваљује се на грађане. Прво на оне који су почетком пандемије дошли у Србију, а сада на све, због недисциплине, иако се мали број њих не придржава прописаних мера. Да ли на тај начин власт жели да скине одговорност са сопствених грешака, од почетног исмевања вируса, па до затварања кафића и кладионица 10 дана након што су „затворени“ пензионери?</strong></p> <p>Као што сам већ рекао, и власт и грађани би требало да коригују своје понашање. Првенствено власт. И овђе бих нагласио да су те корекције нужне како у нормалним тако и у ванредним околностима, јер су те двије равни, као што сам већ истакао, узрочно-посљедично повезане.</p> <p><strong>Како ће, према вашем мишљењу, свет изгледати након пандемије? У ком правцу ће ићи? Да ли ћемо из свега овог извући неку поуку?</strong></p> <p>Не знам да ли ћемо извући поуку (мада бих волио), али знам да смо прије свега неколико недјеља јурили за обавезама, за послом, и да смо уживали у животу не мислећи о томе да ће једнога дана наступити крај. Сада пак имамо више слободног времена и стога чешће мислимо о смрти, а запитали смо се и шта је то стварно важно, шта је то суштинско у нашем животу? Ријечју, коначно немамо изговор да се не вратимо и поново обратимо Богу, и то не само језиком него и срцем, у којем увијек има мјеста за њега. Сем тога, наш живот овдје на земљи је диван, али је прожет смрћу и стога смо сви позвани да се – док корачамо кроз живот и ка животу – понашамо благоразумно. Били смо, изгледа, заборавили на то да смо само гости и путници на овоме свијету, али нас је немилосрдна болест опоменула и још увијек нас опомиње да је све на шта смо се до сада ослањали пролазно. И успјех. И новац. И ближњи, чак. Све, сем Господа Животодавца, који нам говори: Не бојте се! Јер Он је увијек с нама, чак и када ми нисмо с њим, Он је с нама и онда када ми не мислимо на њега, и Он је тај који нам говори да се не плашимо и да ће све ово проћи. Надам се да све те важне спознаје нећемо заборавити убрзо након што се ови дани кризе окончају.</p> <blockquote> <p><strong>Ништа не оправдава демонстрацију силе</strong></p> <p>– Увјерен сам ипак да ништа, не само сада већ ни у било којим другим околностима, не оправдава аутократски однос власти и непрестану демонстрацију силе – па макар то било и под изговором да се тиме штите наши животи. Ваља на крају констатовати то да је очито да и власт и грађани претјерују у свом понашању и да су потребне корекције и на једној и на другој страни. Као и увијек, држава би требало да повуче први потез, јер је увијек највећа одговорност управо на онима који управљају државом.</p> </blockquote> <p><a href="https://eparhija-nemacka.com/episkop-diseldorfski-i-cele-nemacke-govori-za-danas-povodom-najveceg-hriscanskog-praznika/">https://eparhija-nemacka.com/episkop-diseldorfski-i-cele-nemacke-govori-za-danas-povodom-najveceg-hriscanskog-praznika/</a></p></div> <span rel="schema:author" class="field field--name-uid field--type-entity-reference field--label-hidden"><span lang="" about="/index.php/sr/user/4" typeof="schema:Person" property="schema:name" datatype="">spc-admin</span></span> <span property="schema:dateCreated" content="2020-04-25T07:29:02+00:00" class="field field--name-created field--type-created field--label-hidden">Sat, 25.04.2020 - 09:29</span> Sat, 25 Apr 2020 07:29:02 +0000 spc-admin 259 at http://spc-osnabrueck.de Васкршња посланица Српске Православне Цркве http://spc-osnabrueck.de/index.php/sr/node/258 <span property="schema:name" class="field field--name-title field--type-string field--label-hidden">Васкршња посланица Српске Православне Цркве</span> <div property="schema:text" class="clearfix text-formatted field field--name-body field--type-text-with-summary field--label-hidden field__item"><p>Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2020. године</p> <p>ИРИНЕЈ</p> <p>по милости Божјој</p> <p><img alt="Image removed." src="/core/misc/icons/e32700/error.svg" title="This image has been removed. For security reasons, only images from the local domain are allowed." height="16" width="16" class="filter-image-invalid" /></p> <p>православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:</p> <p>Христос васкрсе!</p> <p><em>Дан је Васкрсења! Слављем се просветлимо, једни друге загрлимо и рецимо </em>браћо<em> свима, па и онима који нас ненавиде! Васкрсењем опростимо  све и тако велегласно запевајмо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши!</em></p> <p>(Песма са васкршњег јутрења)</p> <p>Ево нас, браћо и сестре и драга децо духовна, у торжеству и радости великог празника, Васкрса. Данас је празник Васкрсења Господа нашега Исуса Христа – радујмо се и веселимо се! Васкрс је наш највећи празник – празник победе Живота над смрћу, Бога над сатаном, Човека у Христу Исусу над грехом.  Христос васкрсе из мртвих! Рецимо то свима и обрадујмо све и свакога, чак и оне који мрзе Њега, Васкрслог Богочовека, и нас, Његово наслеђе овде на земљи, и оне који не верују и још сумњају да је Он Искупитељ и Спаситељ света.</p> <p>Браћо и сестре и драга децо духовна, суштина тајне Христова Васкрсења је у томе да је ''Онај Који јесте'', истовремено Син Божји и Син човечји, већ на Велики Петак, а коначно на дан Васкрсења, победио сатану и сатро његову власт и силу. Смрт и ад су поражени. Свети апостол Павле, у победоносном заносу, пита: ''Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа?'', а свети Василије Велики, архиепископ кападокијски, наднесен над тајном Васкрса, појашњава речи светог апостола Павла, па каже да је Господ Исус Христос Себе дао у замену смрти, ''која је нас, продане греху, држала у ропству и, сишавши крстом у ад, покида окове смрти; и васкрсе у трећи дан, и свакоме отвори пут у васкрсење из мртвих. Он, Христос Господ, вели свети Василије, постаде Првина умрлих, Прворођени из мртвих, да би Он био све и сва, првенствујући у свему''.</p> <p>Дивећи се чудесном Васкрсењу из гроба, црквени песник пева: „Господе, како си се родио од Пресвете Дјеве и како си васкрсао из гроба, не знамо, али Те славимо као Спаситеља и Искупитеља.” Славећи са њим Васкрсење Христово, и ми се дивимо пред овом великом тајном и певамо: „Христос васкрсе из мртвих! Смрћу смрт победи и онима који бејаху у гробовима живот дарова!” Попут синова Израиљевих, који прешавши Црвено море узнесоше благодарења и хвале Богу и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, прошавши кроз тугу и жалост Великог Петка и Велике Суботе и нашавши се у радости Васкрсења, принесимо хвалу Богу и узвикнимо: слава Ти, Господе, Спаситељу и Избавитељу наш, што нас избави из власти греха, смрти и ђавола!</p> <p>На истини Васкрслога Христа, Који се јавио женама мироносицама, апостолима и другима, ми стојимо и јесмо! Васкрсли Господ Исус Христос је непоколебиви Темељ не само наше вере и наше Цркве већ и свеукупног нашег постојања и свега што јесте. „Αко Христос не васкрсе, онда је узалудна вера наша, узалудно је надање наше, још смо под грехом!”,  каже свети апостол Павле. У Васкрсењу је смисао свега што постоји, а без Васкрсења све, па и сâм живот, јесте бесмислен. У Васкрсењу Господа Исуса Христа открива се тајна Оваплоћења Бога Логоса, односно Његовог рођења у Витлејему и Његовог страдања као Јагњета Божјег у Јерусалиму, као и свега онога што се десило не само у Јерусалиму и Јудеји већ и у целокупној историји света.</p> <p>У светлости Христовог Васкрсења, браћо и сестре, и ми, христоносни српски народ, сагледавамо себе и своју историју. Ми смо крсноваскрни народ. Са Христом страдамо и са Њим саваскрсавамо. Сва наша историја је крстоносна и христоваскрсна, смештена између Голготе и Васкрсења. Прошле године смо славили велики јубилеј, Осамсто годишњицу аутокефалности наше Цркве. У том јубилеју смо сагледали сву ширину, дубину и висину нашег постојања у протеклих осам стотина година. Ове, пак, године Благости Господње славимо 100-годишњицу обновљења статуса Патријаршије наше Цркве. После голготског страдања нашег народа и наше Цркве у 19. веку и у првим деценијама 20. века, митрополије и епархије наше Цркве, расцепкане по територијама претходних царстава и држава, сјединиле су се у јединствену Српску Православну Цркву, чиме је  обновљена наша древна Пећка Патријаршија. Био је то благослов Божји нашем народу и нашој Цркви за наше – до тада невиђено – страдање и показано трпљење. Можда га је најбоље исказао свети мученик ђакон Авакум, када је, одбијајући да се одрекне православне вере под претњом мучења и ужасне смрти, ускликнуо: „Срб је Христов, радује се смрти!” Благословио је Бог наше јединство у борби за победу истине и правде. Благодаћу Духа Светога и снагом непоколебиве вере, наде и љубави обновили смо Пећку Патријаршију на читавом простору на којем живе православни Срби, на радост наших предака, а на понос свих нас.</p> <p>Претходно смо, драга децо духовна, попут древног Израиља, прошли преко голготâ и страхотâ, преко сињих мора и морских дубина, а потом доживели слободу и јединство. Наша голготсто-пасхална историја нам говори да никад, па ни на Велики Петак,  не смемо губити веру и наду у Бога. Зар 1915. година није била Велики Петак у  нашој новијој историји? Зар 1916. година није била година наше Албанске Голготе? А зар 1917. година није изгледала као наше погребење и полагање у ''плаве гробнице''? И гле чуда! Већ следећа, 1918. година, била је година наше победе, наше слободе и нашег васкрсења, а 1920. година – година наше црквене и духовне обнове.</p> <p>Сагледавајући ово чудесно дело Божје у нашој историји,  можемо са Псалмопојцем узвикнути: велики си, Господе, и чудесна су дела Твоја, и нема те речи која је кадра да опева сва чудеса Твоја! Уистину су чудесни догађаји ослобођења и уједињења нашег народа, који претходише обновљењу нашег црквеног јединства и наше Патријаршије. Све нас неумитно подсећа на чудесно избављење синова Израиљевих из Мисира, његово лутање по Синају и улазак у Земљу Обећану. Нажалост, после свега тога, опет смо се, својом и туђом кривицом, нашли на историјском распећу, па милошћу Божјом опет васкрсли... И тако, ето, до наших дана!</p> <p>Док славимо Васкрсење Христово, сетимо се, драга децо духовна, наше браће и наших сестара на нашем мученичком Косову и Метохији! Помолимо се за њих да им Господ подари снаге да својим трпљењем свих безакоња и невоља граде своје и наше спасење, да никад не изгубе веру у крајњу победу Добра и да верују да је Господ, Бог милости и доброте, увек са њима и са свима који иду Божјим путевима!</p> <p>Исто тако, браћо и сестре, сетимо се наше браће и наших сестара у Црној Гори који трпе велико безакоње и неправду. Безакони ''закони'' укинуше истину и правду у Црној Гори. Некада поносна и дична Црна Гора, позната по чојству и јунаштву, данас покушава да нашој Цркви отме оно што је вековима било њено, оно што је читав српски народ са својим владикама, свештенством и монаштвом градио и стварао. Светиње Црне Горе, многе од њих старије од саме Црне Горе, јесу светиње народа и у њима се поје и појаће се кроз векове света Литургија, молитвама светог Василија Острошког, светог Петра Цетињског, светих новомученика пострадалих од небратске руке домаћих богобораца и молитвама свих светих угодника Божјих.</p> <p>Сетимо се данас наше мученичке браће у Сирији, Ираку и широм света, свих који страдају због људске неправде и похлепе! Једну од најлепших и најзнаменитијих земаља света – Сирију – зло и насиље су скоро уништили. Помолимо се данас за све њих и за све страдалнике да их Господ избави из руку неправедних људи!</p> <p>Данас се посебно сећамо и поздравом <em>Христос воскресе </em>срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Украјини, на челу са њиховим митрополитом Онуфријем, свим митрополитима, архиепископима и епископима, монаштвом и свештенством, који су жртве нецрквеног, несаборског и самовласног деловања нашег времена! Помолимо се за њих који страдају и поверимо их Самом Васкрслом Христу Господу да их спаси и избави из руку безаконикâ!</p> <p>Драга браћо и сестре и драга децо духовна,</p> <p>Овогодишњи Васкрс дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ретко кад у прошлости дочекивали и славили. Живимо у данима пандемије која је изненада задесила човечанство. Читав свет је захваћен и угрожен једним вирусом. Да ли ће горди и себични човек данашњице извући икакав закључак из те чињенице? Или ће и даље, без покајања и без љубави, истрајавати на самоубилачком пројекту стварања свог лажног овоземаљског раја у којем нема места ни за Бога ни за човека као боголико, духовно биће? Нашавши се у оваквим невољама, морамо учинити све да себи и другима помогнемо, да разумемо и подржимо напоре и програме надлежних здравствених, санитарних и државних институција које улажу напоре како би нас заштитиле од заразе. Можда нам то тренутно тешко пада, али све што је на општу корист морамо прихватити и подржати, а себе и своје понашање томе подредити. Изнад свега, молимо се Господу Богу да нас избави од ове епидемије и сличних опасности! Молимо се Богу, учествујмо редовно и активно у светој Литургији, кајмо се за своје грехе и водимо рачуна о своме здрављу и здрављу других! Ово је прилика да добро размислимо сами о себи и о читавом свету. Гле, један вирус је уздрмао и бацио на колена читав свет и довео у опасност здравље и животе милионâ људи! „Смири се, горди човече!” – поручио је својевремено Достојевски. Његова порука је, рекли бисмо, актуелнија данас него што је била тада када је изречена.</p> <p>У радости Христовог Васкрсења имамо све вас, драга децо духовна, вас у отаџбини и вас расејане широм света, у својим молитвама и очински све вас поздрављамо сверадосним поздравом:</p> <p>Христос васкрсе!</p> <p>Дано у Патријаршији српској у Београду,<br /> о Васкрсу 2020. године.</p> <p>Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:</p> <p>Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ИРИНЕЈ<br /> Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски АМ­ФИ­ЛО­ХИ­ЈЕ<br /> Ми­тро­по­лит за­гре­бач­ко-љу­бљан­ски ПОР­ФИ­РИ­ЈЕ<br /> Ми­тро­по­лит да­бро­бо­сан­ски ХРИ­ЗО­СТОМ<br /> Епи­скоп ша­бач­ки ЛА­ВРЕН­ТИ­ЈЕ<br /> Епи­скоп срем­ски ВА­СИ­ЛИ­ЈЕ<br /> Епи­скоп ба­ња­луч­ки ЈЕ­ФРЕМ<br /> Епи­скоп бу­дим­ски ЛУ­КИ­ЈАН<br /> Епи­скоп ба­нат­ски НИ­КА­НОР<br /> Епи­скоп но­во­гра­ча­нич­ко-сред­ње­за­пад­но­а­ме­рич­ки ЛОН­ГИН<br /> Епи­скоп ка­над­ски МИ­ТРО­ФАН<br /> Епи­скоп бач­ки ИРИ­НЕЈ<br /> Епи­скоп бри­тан­ско-скан­ди­нав­ски ДО­СИ­ТЕЈ<br /> Епи­скоп за­пад­но­е­вроп­ски ЛУ­КА<br /> Епи­скоп жич­ки ЈУ­СТИН<br /> Епи­скоп врањ­ски ПА­ХО­МИ­ЈЕ<br /> Епи­скоп шу­ма­диј­ски ЈО­ВАН<br /> Епи­скоп бра­ни­чев­ски ИГ­ЊА­ТИ­ЈЕ<br /> Епи­скоп звор­нич­ко-ту­злан­ски ФО­ТИ­ЈЕ<br /> Епи­скоп ми­ле­шев­ски АТА­НА­СИ­ЈЕ<br /> Епи­скоп бу­ди­мљан­ско-ник­шић­ки ЈО­А­НИ­КИ­ЈЕ<br /> Епи­скоп ди­сел­дор­фски и не­мач­ки ГРИ­ГО­РИ­ЈЕ<br /> Епи­скоп ра­шко-при­зрен­ски ТЕ­О­ДО­СИ­ЈЕ<br /> Епи­скоп за­пад­но­а­ме­рич­ки МАК­СИМ<br /> Епи­скоп гор­њо­кар­ло­вач­ки ГЕ­РА­СИМ<br /> Епи­скоп ис­точ­но­а­ме­рич­ки ИРИ­НЕЈ<br /> Епи­скоп кру­ше­вач­ки ДА­ВИД<br /> Епи­скоп сла­вон­ски ЈО­ВАН<br /> Епи­скоп ау­стриј­ско-швај­цар­ски АН­ДРЕЈ<br /> Епи­скоп би­хаћ­ко-пе­тро­вач­ки СЕР­ГИ­ЈЕ<br /> Епи­скоп ти­моч­ки ИЛА­РИ­ОН<br /> Епи­скоп ни­шки АР­СЕ­НИ­ЈЕ<br /> Епи­скоп Ми­тро­по­ли­је ау­стра­лиј­ско-но­во­зе­ланд­ске СИ­ЛУ­АН<br /> Епи­скоп бу­е­но­са­и­ре­ски и ју­жноцен­трал­но­а­ме­рич­ки  КИРИЛО<br /> Епи­скоп дал­ма­тин­ски НИ­КО­ДИМ<br /> Епи­скоп осеч­копољ­ски и ба­рањ­ски ХЕ­РУ­ВИМ<br /> Епи­скоп за­хум­ско-хер­це­го­вач­ки ДИ­МИ­ТРИ­ЈЕ<br /> Ви­кар­ни Епи­скоп мо­ра­вич­ки АН­ТО­НИ­ЈЕ<br /> Ви­кар­ни Епи­скоп ре­ме­зи­јан­ски СТЕ­ФАН<br /> Ви­кар­ни Епи­скоп мо­хач­ки ИСИ­ХИ­ЈЕ<br /> Ви­кар­ни Епи­скоп ди­о­клиј­ски МЕ­ТО­ДИ­ЈЕ</p> <p>ОХРИД­СКА АР­ХИ­Е­ПИ­СКО­ПИ­ЈА:</p> <p>Ар­хи­е­пи­скоп охрид­ски и Ми­тро­по­лит скоп­ски ЈО­ВАН<br /> Епи­скоп по­ло­шко-ку­ма­нов­ски ЈО­А­КИМ<br /> Епи­скоп бре­гал­нич­ки МАР­КО<br /> Ви­кар­ни Епи­скоп сто­биј­ски ДА­ВИД</p> <p> </p> <p><a href="http://spc.rs/sr/vaskrshnja_poslanica_srpske_pravoslavne_crkve_2">http://spc.rs/sr/vaskrshnja_poslanica_srpske_pravoslavne_crkve_2</a></p></div> <span rel="schema:author" class="field field--name-uid field--type-entity-reference field--label-hidden"><span lang="" about="/index.php/sr/user/4" typeof="schema:Person" property="schema:name" datatype="">spc-admin</span></span> <span property="schema:dateCreated" content="2020-04-18T12:02:09+00:00" class="field field--name-created field--type-created field--label-hidden">Sat, 18.04.2020 - 14:02</span> Sat, 18 Apr 2020 12:02:09 +0000 spc-admin 258 at http://spc-osnabrueck.de Еп. Григорије вјерном народу Епархије диселдорфске и немачке за Васкрс 2020. http://spc-osnabrueck.de/index.php/sr/node/257 <span property="schema:name" class="field field--name-title field--type-string field--label-hidden">Еп. Григорије вјерном народу Епархије диселдорфске и немачке за Васкрс 2020.</span> <div property="schema:text" class="clearfix text-formatted field field--name-body field--type-text-with-summary field--label-hidden field__item"><p><iframe allow="accelerometer; autoplay; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture" allowfullscreen="" frameborder="0" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/ZZe8PPt7TTk" width="560"></iframe></p> </div> <span rel="schema:author" class="field field--name-uid field--type-entity-reference field--label-hidden"><span lang="" about="/index.php/sr/user/4" typeof="schema:Person" property="schema:name" datatype="">spc-admin</span></span> <span property="schema:dateCreated" content="2020-04-18T11:37:32+00:00" class="field field--name-created field--type-created field--label-hidden">Sat, 18.04.2020 - 13:37</span> Sat, 18 Apr 2020 11:37:32 +0000 spc-admin 257 at http://spc-osnabrueck.de Еп. Григорије вјерном народу Епархије диселдорфске и немачке за Васкрс 2020. http://spc-osnabrueck.de/index.php/sr/node/255 <span property="schema:name" class="field field--name-title field--type-string field--label-hidden">Еп. Григорије вјерном народу Епархије диселдорфске и немачке за Васкрс 2020.</span> <div property="schema:text" class="clearfix text-formatted field field--name-body field--type-text-with-summary field--label-hidden field__item"><p><a href="https://eparhija-nemacka.com/wp-content/uploads/2020/04/pozadina2-2.jpg"><img alt="" height="491" sizes="(max-width: 350px) 100vw, 350px" src="https://eparhija-nemacka.com/wp-content/uploads/2020/04/pozadina2-2.jpg" srcset="https://eparhija-nemacka.com/wp-content/uploads/2020/04/pozadina2-2.jpg 821w, https://eparhija-nemacka.com/wp-content/uploads/2020/04/pozadina2-2-214x300.jpg 214w, https://eparhija-nemacka.com/wp-content/uploads/2020/04/pozadina2-2-768x1077.jpg 768w, https://eparhija-nemacka.com/wp-content/uploads/2020/04/pozadina2-2-730x1024.jpg 730w, https://eparhija-nemacka.com/wp-content/uploads/2020/04/pozadina2-2-500x701.jpg 500w" width="350" /></a></p> <p><br /> Драги народе, Христос васкрсе!</p> <p>Поздрављамо вас овим радосним поздравом, који се – како каже Јеванђеље [Mт 28, 1] – оног чудесног недјељног јутра, на освитку првог дана недјеље, проносио попут шапата и невјерице међу Христовим ученицима у Јерусалиму. Тог јутра се, једном засвагда, промијенио смисао људског битисања на земљи. Тог јутра је Васкрсење Христово постало окосница и циљ нашег постојања и наше вјере у Живот вјечни. Једном ријечју, Васкрсење Христово, а кроз њега и наше васкрсење – постали су смисао и циљ нашега живота.</p> <p>И баш као и у поменуте Христове дане, и данас су тешка времена и не можемо а да не примијетимо да, услијед кризе која нас је задесила, пристижу смутње с разних страна, а несигурност, страх и неизвјесност постали су саставни дио наше свакодневице. Уз све недаће с којима се суочавамо, поред мноштва ствари на које смо навикли и за које смо тренутно ускраћени, овога прољећа ни сâм Васкрс нећемо прославити на уобичајен начин – сабрани заједно на божанственој литургији у храмовима. Иако нас та спознаја растужује, веома је важно да се стално кријепимо мишљу да ту „жртву“ привремене одвојености подносимо како бисмо заштитили и сачували своје ближње и себе, то јест оно најдрагоцјеније чиме нас је Господ обрадовао – а то је дар живота. У све ове дане, током којих нисмо у могућности да одлазимо у храмове на свете литургије, треба непрестано да храбримо себе и друге да ова криза неће трајати вјечно, те да ће се и ова невоља, као и многе друге прије ње, оконачати и да ћемо, као и раније, опет моћи да одлазимо у храмове и учествујемо у богослужењима. А док не наступи тај час, благи Господ ће, сигуран сам, наше молитве примати ма гдје их и у ма каквим условима их узносили и изговарали. Јер сјећајмо се увијек тога да су хришћани небројено пута током протеклих 2000 година били ускраћивани за могућност да се у храмовима сабирају и моле, али то ни најмање није утицало на снагу њихове молитве и вјере у Господа.</p> <p>И заиста, не морамо се враћати далеко у прошлост, нити морамо поглед свој управљати ка осталим народима овога свијета, довољно је само да сагледамо сопствену историју. Сјетимо се тако свих наших предака који су страдали у логорима попут Јасеновца. Ако би била тачна тврдња да је неопходни услов нашег општења с Богом учешће у литургији и другим заједничким богослужењима – значи ли то да су ти страдалници били богоостављени, будући да мјесецима и годинама нису били у могућности да присуствују евхаристији? Напротив! Усудио бих се рећи да Господ у кога вјерујемо не укида страдања, али је увијек и првенствено с онима који пате – Он их тјеши и састрадава с њима, само ако га они желе. Стратишта су заправо Господу Богу нашем обитавалиште, чак чешће неголи велелепни храмови, ако се већ упуштамо у таква поређења. Стога не будимо маловјерни и малодушни, не очајавајмо већ будимо стрпљиви и у смирењу дочекајмо предстојећи празник, као свједочанство побједе живота над смрћу, добра над злом, наде над безнађем!</p> <p>Без обзира на то што су наступили тешки тренуци за све нас, желио бих да вас подсјетим на још нешто што сматрам изнимно важним, на двије снажне и окрепљујуће поруке које ће нас, вјерујем, истински подићи и утјешити, а које је својевремено, тог свијетлог васкршњег јутра, Васкрсли Господ упутио својим ученицима. Те Христове ријечи, које би и ми као поздрав требало непрестано да упућујемо једни другима, гласе: „Радујте се!“ (Мт 28, 9) и „Не бојте се!“ (Мт 28, 10). Вјероватно ћете се запитати: Како да се радујемо када нам је већина тога што нас је чинило радоснима ускраћено и одузето, и како да се не бојимо када сваки дан, са свих страна свијета, пристижу вијести о смрти!? Да, истина је да је свакако немогуће човјеку да се не боји, јер страх је природни израз слабости нашег постојања. Уосталом, поменуте ријечи „Не бојте се!“ упућује својим ученицима <em>васкрсли</em> Христос. И њега видјевши – они су се бојали. Али важно је да не заборавимо то да и страхови могу бити различити. Васкрслог Христа уплашили су се и војници који су чували његов гроб и његови ученици. Страх ових првих је био очајнички, док Христове сљедбенике, нарочито жене-мироносице и саму Богородицу, упркос свој тузи и страху, нису напустиле вјера и нада. Зато би позив „Не бојте се!“ још боље било превести са „Не очајавајте!“ или, парафразирајући апостола Павла – „Не бојте се као они који немају наде!“ (1Сол 4, 13). Зато, упркос свему што видите и чујете, упркос свим вашим страховима и бојазнима, устрепталог срца вас позивам: Радујте се и не бојте се, јер нас ослободи Спаситељева смрт, како нам вели Свети Јован Златоусти. Радујте се и не бојте се, јер васкрсе Христос, и радују се анђели!</p> <p>Сјетимо се и тога, драга браћо и сестре, да смо прије свега неколико недјеља живјели не мислећи тако често на Бога и живот вјечни – напротив, јурили смо за обавезама, за послом, за животом, без помисли да му има краја. Сада пак имамо више времена и стога чешће мислимо о смрти, а запитали смо се и шта је то стварно важно, шта је то суштинско у нашем животу? Необична али моћна болест нас је неумољиво подсјетила на истину да је наш живот прожет смрћу и да он још увијек није живот у пуном смислу те ријечи. И зато коначно немамо изговор да се не вратимо и поново обратимо Богу Животодавцу, и то не само језиком него и срцем, у којем увијек има мјеста за њега. Били смо, изгледа, заборавили на то да смо само гости и путници у овоме свијету, али нас је немилосрдна болест опоменула, и још увијек нас опомиње, да је све на шта смо се до сада ослањали пролазно. И успјех. И новац. Све, сем Господа, који нам говори: Не бојте се! Јер Он је увијек с нама, чак и када ми нисмо с њим, Он је с нама и онда када ми не мислимо на њега, и Он је тај који нам говори да се не плашимо, већ да се радујемо јер ће све ово проћи!</p> <p>Наведене ријечи Господње пружају нам другачији поглед на наше постојање и из коријена мијењају духовно расположење из којег посматрамо живот и вјечност, ту исту вјечност коју често олако заборављамо. У том свјетлу, сјетимо се и тога да су многи од нас, и то не само у контексту ове кризе, истински привилеговани. Тако смо ми, становници богатих земаља, тужни и уплашени јер смо лишени могућности да се виђамо с пријатељима у финим ресторанима, да путујемо, присуствујемо утакмицама, одлазимо у позоришта и биоскопе, а заправо би требало, макар на тренутак, да се присјетимо да већ годинама у свијету букти избјегличка криза, те да милиони људи, од којих су многи хришћани, па и православни, ништа од ових ствари које се нама готово подразумијевају не могу ни да замисле. Они не само да не воде богат друштвени живот већ не могу себи да приуште ни најнужнију љекарску бригу, ни посао, ни дом, и, ма како то парадоксално звучало, ни сада, у недаћи изазваној пандемијом, немају, сем голог живота, шта друго да изгубе, јер су све већ изгубили, и то пред нашим – неријетко одвећ равнодушним – очима. За већину поменутих животних благодети ускраћени су, због тешких социјалних прилика и сиромаштва, нажалост и бројни наши сународници у својим домовинама. Христос, међутим, никога од малочас набројаних страдалника не заборавља и не гледа равнодушно (а многи међу њима, ето, немају прилике да свечано и богослужбено прославе ко зна који по реду Васкрс!).</p> <p>Сјетимо се стога макар данас свих оних пред којима смо чак и у овим ванредним околностима и те како привилеговани, те искористимо пружену прилику да нуждом задобијено вријеме које проводимо у својим домовима искористимо да се искрено загледамо у сопствена срца и да промислимо о томе како да себе учинимо бољим, како би свијет у коме живимо био бољи, не само за нас већ за све људе, а поготово оне у невољи. Ако тако будемо чинили, истински сам убијеђен, Христос ће овога Васкрса васкрснути и у нама! Наша срца ће се од камене пећине претворити у најсвијетлији дом у свим свјетовима и биће љепша од сваке царске одаје! Надам се само да ћемо Христа Бога нашега у својим срцима задржати и након што се ови дани искушења окончају, те да га нећемо заборавити и поново одбацити.</p> <p>И за крај, мила браћо и сестре у Христу, још једном вас позивам да будете разборити, да не посустајете духом, те да у малодушју не повјерујете да ће нас – макар и на трен – Бог наш дивни оставити саме и неутјешне, јер је милост васкрслог нашег Господа бесконачна и љубав неизмјерна! И зато, ријечима васкршње пјесме, опростимо и ми једни другима, и искрено се и јаче него икада у љубави према Богу и једних према другима сјединимо и запјевајмо нашу хришћанску оду радости и ускликнимо: <strong>Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова! </strong></p> <p> </p> <p><a href="https://eparhija-nemacka.com/ep-grigorije-vernom-narodu-eparhije-diseldorfske-i-nemacke-za-vaskrs-2020/">https://eparhija-nemacka.com/ep-grigorije-vernom-narodu-eparhije-diseldorfske-i-nemacke-za-vaskrs-2020/</a></p> </div> <span rel="schema:author" class="field field--name-uid field--type-entity-reference field--label-hidden"><span lang="" about="/index.php/sr/user/4" typeof="schema:Person" property="schema:name" datatype="">spc-admin</span></span> <span property="schema:dateCreated" content="2020-04-16T14:49:07+00:00" class="field field--name-created field--type-created field--label-hidden">Thu, 16.04.2020 - 16:49</span> Thu, 16 Apr 2020 14:49:07 +0000 spc-admin 255 at http://spc-osnabrueck.de