Историја малог места где србе јунаке затворише у казамате, али они не заборавише своју веру већ је унапредише кроз стварање молитвеног светионика православља који и данас светли још јачим сјајем.
Живописни градић Линген представља други достојан центар оснабричке парохије већ од самог почетка њеног оснивања. Свештеници који су опслуживали су били пароси у оба центра парохије, Оснабрику и Лингену.
Насељавањe или боље рећи принудни долазак наших парохијана уследио је већ првих ратних дана 1941 год., када су немачке окупационе снаге из наше отаџбине депортовале велики број српских официра, подофицира и војника. Са њима су долазили и војни свештеници који су одмах приступили организовању верског и литургијског живота. По завршетку Другог светског рата мноштво избеглица се обрело у Лингену. Велики број њих је био смештен у немачким касарнама где је оформљена прва капела и где се служила Света Литургија. У том времену свештеник је био отац Добривоје Ћилерџић.
Надлежне власти града Лингена су крајем четрдесетих и почетком педесетих година доделили велики број станова српским избеглицама, углавном концентрисаних на локацију «Хајнрихштрасе», за коју су потом издале и грађевинску дозволу за подизање православне капеле. Отац Добривоје (Ћилерџић) је иницирао и руководио радовима на изградњи капеле од самог зачетка до окончанња 1957 год. уз свесрдну подршку самопрегорних делатника Живана и Живадинке Милисављевић, Богдана и Љубе Станојевић, породице Зубко, Бошка и Татјане Симин и много других пожртвованих парохијана.
Године 1957 је новосагрaђену капелу, посвећену св.Aрхангелу Михаилу, осветио Његово Преосвештенство Архиепископ Германски, господин Филотеј, Епископ Руске Заграничне Цркве. Током 1989 год. је надлежни свештеник о. Јован Марић покренуо иницијативу да се ова прелепа капела у потпуности и откупи што је исте године и реализовано. Посебно треба нагласити да је несебичним и једнодушним залагањем богобојажљивог руског и српског народа капела комплетно обновљена у 2004. години. Часни јереји о. Евгениј Иљушин и о. Маринко Рајак су уложили много труда да се тај посао обави. Сређивање помоћних просторија, кречење и постављање нових храстових врата је уследило током 2007 и 2008 године.
За несметани и активни рад капеле Св.Архангела Михаила, у великој мери су заслужни чланови породице Милисављевић, који су током дужег низа година ангажовано и посвећено водили рачуна о капели. Данас тај узвишени задатак, који је истовремено и одраз активног суделовања у мисији Српске Православне Цркве у Немачкој, плодотворно испуњава породица Станчић уз свесрдну помоћ парохијана окупљених под окриљем светог Архистратига Михаила.