О многострано и неизрециво Причешће! Христос постаје наш брат, јер се збратимљује са нама Телом и Крвљу...Он нас чини Својим пријатељима, дарујући нам, благодаћу, ове Његове Свете Тајне. Он нас везује за Себе и сједињује са Собом, као што женик сједињује невесту са собом, кроз причешће овом Његовом Крвљу, постајући једно тело са нама. Он, такође, постаје и наш отац кроз Божанско Крштење у Њега и Он нас храни на Својим грудима као што брижна мајка доји своје чедо.
Св. Григорије Палама
Његова Светост Патријарх Српски Г. Павле
О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ ВЕРНИХ
Питање: Неки свештеници препоручују вернима да се што чешће причешћују ради душевног и телесног здравља. Други им опет забрањују често причешћивање, велећи да нису тога достојни.Тако се ствара забуна међу вернима. Од ова два, које је гледиште правилније? Исто тако, неки свештеници препоручују вернима да се причешћују на велике празнике (Божић, Васкрс, Велику Госпођу...), док други забрањују, сматрајући да то није добро, пошто ће одмах прећи на мрсну храну, а по Причешћу боље је да се једе посно. Поготово што бива да се тих дана не уздржавају од јела и пића, па се деси и да се опију. Какав став треба овдје заузети? Одговор: У Еванђељу читамо: ''Ако не једете Тела Сина Човечјег, ни пијете Крви Његове, живота нећете имати у себи. Ко једе Моје Тело и пије Моју Крв има живот вечни, и Ја ћу га васкрснути у последњи дан'' (Јн. 6, 53-55). Из ових речи Господњих јасно се види како неопходност приступања Светом Причешћу, тако и корист од тога. Као што дете после рођења, да би остало у животу и расло, мора да се храни, тако бива и са Хришћанином. Родивши се духовно у Светом Крштењу, у Тајни Миропомазања добивши благодат за даље узрастање, ми свој духовни живот одржавамо Божанском храном-Светим Причешћем.1 Њиме превасходно долазимо у најтешњу везу и јединство са Христом Животодавцем, постајемо ''сателесници'' с Њим. Свети Кирило Јерусалимски каже да сваки који се достојно ''причешћује Телом и Крвљу Христовом бива истог тела и крви с Њим'', тако да овом тајном ''христоносци бивамо, уносећи у своје удове Његово Тело и Крв, а по Светом Петру бивамо причасници Божанске природе'' (2. Петр.1, 4).2 Код Светог Григорија Ниског налазимо објашњење како то бива: ''Мало квасца све тесто према себи уподоби. Тако обесмрћено Богом Тело Господње, будући у нама, све претвара и мења према себи''...
Цјелi документ је приложен под доњим линком