Богословље LXIV 1-2 (2005) 173-176
УДК 27-475.2
Богољуб Шијаковић
Православни богословски факултет, Београд
Оријентир и тачка ослонца
Записано је: „У свијету бјеше, и свијет кроз Њега постаде, и свијет Га не позна. Својима дође, и своји Га не примише.“ (Јн 1,10–11)* Насиље и заборав стално настоје да прогнају из свијета Спаситеља свијета, да прогнају и обесмисле Жртву, а с њом и Светост. Двадесети вијек, као ниједан претходни, вијек је организованог и научно-технолошки усавршеног масовног уништавања људи, свеопштег унижавања људског достојанства и отимања слободе. Очито, историјски напредак у општечовјечанској традицији насиља је огроман: од поривне бестијалне свирепости (која је толико натурална да се не може схватити моралним категоријама) до бездушне, такорећи незаинтересоване, индустрије смрти, до рециклаже смрти (која моралистичке аргументе користи као своје рекламне спотове). Заиста, живимо у свијету насиља у ком се радикално потире разлика између добра и зла. Граница између нормалног и абнормалног не само да је помјерена, него је на многим мјестима избрисана...
Цијелi документ је приложен под доњим линком